Sve o polaganju za auto | Driving School

Znati voziti auto je jedna ogromna prednost koju možete imati u životu jer možete ići kad god poželite gde god poželite. Naravno, jedina stvar koja može da vas spreči jeste gorivo ali to opet zavisi od modela automobila, a i daljine na koju biste išli. Ukoliko se plašite vožnje pokušajte to da prevaziđete jer zaista nije ništa teško, a može dosta da vam pomogne. U današnjem postu ću pisati o svom iskustvu o polaganju za B kategoriju tj. za auto i kako sve to izgleda.

Kako je sve počelo?

U vezi moje avanture sa auto-školom, sve je počelo jednog jutra kada me je telefon probudio. Kada sam se javila sa druge strane slušalice sam čula muški glas koji je rekao "gde si ti?" Pošto je broj bio nepoznat, u početku nisam znala ko je i o čemu se radi, a kada smo se nekako sporazumeli i utvrdili ko je ko, rekao mi je da dolazi po mene. Ispostavilo se da su mi tog dana počeli časovi, a da mi niko nije javio za to i da je ta osoba koja me je zvala došla da pokupi mene i još neke osobe kako bi nas odvezla u auto-školu. Kao što je običaj kod mene bio sa svakom mogućom školom, tako sam i u ovu kasnila. Ali dobro, nisam bila jedina, a ovo ionako nije bila moja krivica. I eto, tako je započela moja avantura zvana auto-škola.

Teorijska nastava
Ona mi se održavala dva, tri puta nedeljno gde sam imala po tri časa, ali ja sam uglavnom bila samo na druga dva zbog posla. Ono što nisam čula na prvom času sam nadoknađivala na kraju gde smo odgovarali na pitanja lekcija što smo tog dana radili, tako da, kad se sve pogleda, nisam zapravo ništa propuštala. Ja sam imala jednog predavača koji je predavao zaista odlično jer sam pamtila sve što je govorio. Inače, na sajtu MUP-a imaju i onlajn testovi za vežbanje i simulacija ispita što je samo plus jer može još bolje da vas pripremi za ispit.

Dakle, teorijska nastava se sastoji od 40 časova gde imate tri časa koja se održavaju dva, tri puta nedeljno. Traju po pola sata i imate pauze između. U mojoj grupi nas je bilo jedno desetak, a celokupna teorijska nastava je trajala dva meseca. 

Teorijski ispit

On traje 45 minuta i radi se preko kompjutera gde imate pitanja sa ponuđenim odgovorima i sve što treba da uradite jeste da čekirate tačan odgovor. Na kraju kada ste završili stisnete dugme za kraj ispita i potvrdite to. Na ekranu će vam se odmah pojaviti da li ste položili ili ne što je zaista odlično. Dok radite ispit međusobno ne smete da komunicirate, a nadziru vas dve osobe. Ja nisam nešto mnogo učila što se tiče ovog ispita jer sam skoro sve pokupila sa časova, ali opet sam nekoliko puta prošla kroz simulaciju ispita, pročitala knjigu za polaganje i ponavljala znakove što je i najbitnije za vožnju.

Prva pomoć
Kada položite teorijski ispit onda idete na obuku za prvu pomoć. To zaista nije ništa strašno i traje veoma kratko. Pre svega, odslušate jedan ili dva dana teoriju, radite vežbe, a zatim dobijete priručnik odakle učite i zbirku pitanja gde vežbate to što treba. Ovde takođe čekirate tačne odgovore, a zatim radite vežbu koju dobijete. Ovo je nešto zaista lako i nemojte uopšte da se plašite.

Lekarsko uverenje
Pre nego što krenete na praktičnu obuku morate da vadite lekarsko uverenje. Znači, treba da idete kod psihologa, psihijatra, očnog lekara i lekara opšte medicine. Nemojte da se brinete oko ovoga jer kako je neko rekao "samo idete i skupljate potpise."

Praktična obuka
Ovo je deo kojeg se većina plaši, a to je sedanje za volan i vožnja automobila. Ja nisam imala taj problem, a vi ako ga imate sigurno ćete ga prevazići. Sama vožnja automobila nije toliko teška koliko morate da pazite na druge učesnike u saobraćaju. Tu su druga vozila, biciklisti, motoristi pa i pešaci. Morate da pazite na sve njih. Ja sam imala problema baš sa pešacima jer se pojave niotkuda. Strašno je to što izlaze na put, a uopšte ne gledaju da li ima vozila. Tako je to obično u gradu jer su navikli da im se staje. Morate da pazite na saobraćajne znakove, takođe. Oni su najvažniji jer oni pokazuju kako da vozite, koliko brzo da idete, kada da stanete, kada imate prvenstvo prolaza i ostalo. Sve, ali baš sve vam govore zato ih naučite dobro.

Meni je na početku obuke instruktor objasnio šta je i za šta služi menjač, a za šta kvačilo, kočnica i gas (kao da nisam znala, a sigurno i vi znate), a onda i ono osnovno. To osnovno je da namestite sedište i retrovizore kako vam odgovara, da se vežete, uključite svetla i eventualno krenete uz proveru i uključenje žmigavca ili kako oni kažu pokazivača pravca.

Ja sam vozila skoro svaki dan i instruktor je dolazio po mene jer živimo u istom mestu. Od kuće sam vozila do auto-škole gde smo uzimali još jednog kandidata, a zatim smo išli u grad. S obzirom da mora samo jedan kandidat da bude u autu dok traju časovi, drugi je za to vreme bio u kafiću. Sigurno se sećate Tank kafića jer sam postavljala dosta slika odatle na insta story.

Praktična obuka kao i teorijska ima 40 časova. Vozi se po dva časa što je sve ukupno sat i po vremena. Koliko često ćete voziti zavisi od vas tj. koliko i kada ste slobodni, a možete i da birate instruktora koji će da vas obučava. Barem u mojoj auto-školi može. Svi časovi se voze po danu, ali ima i noćna vožnja koja se takođe vozi. Mogu vam reći da je ona teža, ali opet nije toliko strašno. Najvažnije je da isključite duga svetla kada primetite da vam drugo vozilo ide u susret ili kada vozite iza nekog.

Poligon
Pre svake vožnje u grad sam prvo išla na poligon. Poligon se sastoji od šest vežbi, a one su ubrzanje i kočenje i promena saobraćajne trake vozeći unazad, parkiranje vozila podužno i pod pravim uglom vozeći unazad, polukružno okretanje, vežba pod ručnom i kočenje i zaustavljanje ili vežba 30 kako sam je ja nazvala. Možda vam ovo sada zvuči komplikovano, ali kada vidite o čemu se radi biće vam mnogo jasnije. Ako želite mogu i detaljnije da vam objasnim samo mi napišite u komentaru. Uglavnom, meni je dosta muka zadavala prva vežba jer nikako nisam uspevala da se vratim unazad menjajući traku.

Praktični ispit
I za kraj, naravno, ono najvažnije. Ispit počinje sa poligonom, a zatim ako ga prođete idete na ulice. Traje jedno pola sata do 45 minuta, zavisi u kom ste mestu. Najveći broj grešaka koji možete da napravite je 15, a ukoliko napravite grešku koja se nalazi pod NP onda padate. Ovde imate bodovnu listu gde možete to sve da vidite. Na polaganju se dobija ruta koju morate da pratite, a instruktor vam je govori. Meni su rekli da moram obavezno da vozim tuda gde govore jer je takva ruta i ako se pogreši onda se odmah pada. Ovo pišem jer neki kažu da skrenete negde, a zapravo je jednosmerna ulica u koju ne možete ući ili nešto slično, pa opet padate. Zbog toga treba dobro gledati i paziti na znakove. Ne znam šta bih vam pisala o ovome jer imate sve na bodovnoj listi. Jedino što mogu da vam kažem je da budete opušteni i da ako niste sigurni u svoju vožnju uzmete dodatne časove. Srećno!

Što se mene tiče, ja sam položila i već imam svoju probnu dozvolu, ali ne mogu da vozim zbog trudnoće tako da će vožnja da pričeka. Bitno je da sam ispunila dve stavke sa svoje bucket liste, a to je da naučim da vozim auto i da dobijem dozvolu. Sledeće što bi trebalo da precrtam je kupovina jednog auta za sebe, a onda road trip po Srbiji. Uglavnom, za kraj ću da vam ostavim jednu svoju rečenicu za brzine koja glasi "Prva je za kretanje, druga za skretanje, treća za vožnju i četvrta za letenje."

Kakvi su vaši utisci sa auto-školom? Da li imate položeno?

_______

Instagram | Twitter | Bloglovin' | Youtube | Facebook | Tumblr